СКЕЛЕТ СЛИКЕ - самостална изложба Александра Пантића

Изложба је отворена од 04. до 18. новембра 2013. године, радним данима од 10 до 17 сати

АЛЕКСАНДАР ПАНТИЋ

Рођен је 1971. године у Београду, где је одрастао и школовао се. Основне и специјалистичке студије примењеног сликарства завршио је 2002. године на Високој школи – Академији Српске Православне Цркве за уметности и конзервацију у Београду у класи професора Зорана Михајловића на предмету: Мозаик.  Своја интересовања је посебно усмерио на ликовне области и технике: мозаик, зидна слика, цртеж и рељеф.

1997. године завршио је Вишу школу ликовних и примењених уметности у Београду, стекавши звање наставника ликовне културе.  Од 2005 године је и формално уведен у статус иконописца Епархије Браничевске. Поред својих области специјализације бави се графиком, цртежом и акварелом. Члан је Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије – УЛУПУДС-а. Од 2010. предаје и води два уметничко-образовна програма у Центру за ликовно образовање – Шуматовачка: Мозаик и Иконопис. 

Током досадашње каријере претежно је посвећен стваралачком раду у оквиру сакралне (црквене) уметности, као и стваралачком и наставно-образовном раду у области ликовних уметности и ликовне културе. На пољу теоријских дисциплина бави се истраживањем и проблематиком односа духовности (религије) и стваралаштва, теоријом и историјом културе и историјом занатства.  Више од десет година активног, истраживачко- професионалног рада, Александару је донело разнородна ствралачка искуства из широког простора ликовних уметности, од хришћанске иконографије до графичког дизајна и дизајна рачунарских игара. 

На питање шта истиче као најважније за свој лични уметнички развој уметник посебно истиче:

 
Прото-мајсторски пројект ликовног обликовња/дизајна ентеријера и екстеријера цркве Светог Максима Исповедника у Костолцу, дизајн и израду зидних мозаика за потребе храмова под старањем Епархије Браничевске, као и опус од више стотина појединачних уметничких радова реализованих у различитим ликовним техникама створених у циљу истраживања ликовно-формалних и семиотичко-комуниколошких карактеристика различитих класа-типова ликовних представа, као и ликовно изражајних и техничко-технолошких могућности различитих традиционалних и модерних ликовних техника.  Посебно  наводи   серију различито осмишљених образовних програма, курсева и радионица у области ликовне и примењене уметности.

Део Александровог уметничког рада је трајно смештен на зидовима цркава, или је уврштен у различите уметничке колекције и збирке. Александар Пантић је излагао на националним и међународним изложбама, од којих се издвајају: ОСТЕН – Међународно биенале и Светски музеј цртежа и графике (Скопље, Македонија), Збирка иконографских дела Саборног Храма Светог Саве на Врачару и Уметничка колекција Шуматовачке – Work in Progress (Београд, Србија).

Изложба Скелет слике, представљена овим каталогом његова је друга самостална изложба.

 Шуматовачка – Центар за ликовно образовање

 

 

ФОРМАЛНО-ЕСТЕТСКА АНАЛИЗА ГРАФИЧКИХ РАДОВА АЛЕКСАНДРА ПАНТИЋА:

Опус графичких радова Александра Пантића садржи и показује редуковане формално-естетичке садржаје са карактеристичним и наглашеним емционалним набојем у уметниковом приступу графичком изражавању. Стваралачко искуство Александра Пантића формирало се кроз непрестану опсервацију визуелних догађаја, проживљених кроз призму његовог личног, уметничког виђења појавног света. За Александара, фигурална ликовна форма представља стални ослонац у истраживању феномена редукције у стилизације визуелног мотива, за шта је најпогоднији методолошки принцип пронашао у техници векторске графике.

                                                    

Процес настајања његових графика подразумева озбиљну посвећеност процесу тзв. ликовне синтезе, односно настојању да се спајањем и стапањем разнородних ликовних елемената створи нова јединствена ликовна целина, а усвојени ликовно стваралачки обрасци фигуралног приказивања редукују до крајњих граница које се могу достићи у трагању за новим садржајем. Те новонастале,  ликовне форме на Пантићевим графикама на крају, постају самосталне и независне у свом исказу и циљу и показују  степен  ликовно-формалне прочишћености која има особине ликовног знака, али истовремено чува и типичне особине лика-облика.

У духу истог значења и сам назив изложбе открива уметникову намеру да се кроз стваралачки процес пронађе и покаже архетип, односно пра-слика различитих ликовних-визуелних мотива и ситуација, која аутору, али и његовој публици пружа јединствен основ за било какву даљу смишљену или спонтану градњу ликовног израза и доживљаја.

Јелена Дамњановић

Ликовна уметница-графичарка

 

ОДГОВОР  ЈЕ У СРЦУ ПОСМАТРАЧА

Изложба под називом  Скелет слике, носи препознатљив рукопис и аутентичну естетику која произилази из вишеструке, стваралачке природе аутора, која му омогућава да са особинама правог посвећеника, једнако предано ствара хришћанске иконе или пак мозаике сакралне и профане тематике, да се радознало и смело упушта у истраживање употребе модерних технологија у процесу обликовања уметничког дела, да страствено и одговорно преноси знање на своје ученике, али и да истовремено све то чини уз смирено промишљање и обавезан додатак необавезујуће стваралачке игре.

  

 Графике које су пред нама, илуструју процес којим Александар истражује изражајне могућности уметничког дела помоћу основних градивних елемената ликовне форме. Тежња за одсуством нарације, примена облика као визуелно-психолошког феномена, пре него симболичке представе, израз је ауторове потребе да ликовно дело растерети сувишних чинилаца, желећи да га сведе на ниво визуелне информације-лика („имиџа“) који код посматрача изазива интегрални визуелно-когнитивни доживљај. Оваква је методологија каркатеристична за стваралачку сферу графичког дизајна, где је вишеструке скупове разнородних информација потребно обухватити и објединити једним, јединственим графичко-симболичким исказом као што су нпр. лого или знак, како би се из поједностављеног ликовног решења могле ишчитати главне-препознатљиве, појавне карактеристике означеног.  Ипак, дизајн је, готово по правилу условљен одговарајућим економским контекстом, а дизајнерска ликовна решења се формирају у складу са предвидљивим (прорачунато очекиваним) реакцијама корисника, док се уметност још увек прихвата и тумачи ослобођеним срцем посматрача.

Ксенија Маринковић

Историчарка уметности