Солитери - самостална изложба Ненада Зељића

Отварање 25. мај 2023. у 19 сати

Галерија „Степениште“

Гледам по ко зна који пут ову графику, и писање започињем коментаром назива. Према једном речнику страних речи, солитер је „стамбена вишеспратна зграда која нема додира са другим зградама“. У загради се наводи да је наша реч настала од француског солитаире, што је пак потекло од латинског солитариус.

У једном једнојезичном француском речнику, такво значење за именицу солитаире не постоји.

У једном француско-српском речнику, придев солитаире преводи се као „усамљен, сам; напуштен, издвојен, удаљен: усамљенички, самотан“. Имeница пак пре свега значи „усамљеник, самотњак“.

Стамбена зграда може да буде издвојена. А и самотна, зашто да не?

У каталогу је назив графике преведен на енглески: Building. Звучи тако прозаично, лишено конотација.

Солитер на графици је огроман, висок и широк. Хоризонталне линије спратова, много спратова, тумачим као начин да се дочара једноличност, једнообразност, тако својствене самотњачком животу. Нисмо далеко ни од отуђености, од других и од себе. Је ли она својствена савременом животу? Нарочито животу у граду? Посебно животу у солитеру?

Вече је, вероватно касно вече или почетак ноћи. Осветљених прозора има у појединим зонама зграде, а скоро на свим спратовима. Махом по два-три узастопна. Не постоји симетрија тамних и светлих зона графике, или је ја не примећујем. Не докучујем ни место златног пресека... Нисам сигуран. Рекао бих да једноставнои у неким становима људи још не спавају. Људи у ствари нису приказани, или се понеки лик једва назире. Не видим јасно да ли су то уопште људски ликови. Као да је зграда напуштена. А није.

Солитер.

И шта ли се дешава људима у овом тренутку? О чему размишљају илити шта говоре сами себи? Шта говоре једно другом? Они који имају прилике да буду са неким, што није засигурно случај иза свих прозора.

Плашим се мрака. И ја.

Ја те волим, човече, а ти ме не схваташ. Ја тебе волим, жено, а ти ме не схваташ. Ово више нема смисла. Ништа више нема смисла.

Сутра му морам рећи.

Сутра ћу јој рећи.

У солитеру свакако има и деце, али ја не могу да замислим шта она раде, о чему размишљају или сањају. Осим што претпостављам да једва чекају да се негде преселе.

Солитер гута људе. Не, графика Солитер гута посматрача.

Као што каже личност из једне књиге Алесадра Барика, пијаниста који је први пут видео море: "È come un urlo gigantesco che grida e grida, e quello che grida è: 'banda di cornuti, la vita è una cosa immensa, lo volete capire o no? Immensa“-“.

„То је као џиновски крик који виче и виче, а то што узвикује јесте: кретени једни, живот је нешто огромно, схватите ли ви то или не? Огромно.“ (наћи превод књиге Novecento)

(текст из каталога, аутор Јовица Микић)

Ненад Зељић (1964), сликар и графичар, рођен у Београду, студирао графику на Факултету ликовних уметности у Београду, у класи професора Емира Драгуља. Добитник је неколико националних и иностраних награда: Награда из фонда Ђорђе Андрејевић Кун (1994); Награда за графику на изложби у Портланду у Америци(1997); Награда Удружења ликовних уметника Румуније на изложби у Плоештију (2005); Награда за графику на изложби Исер Јосиф у Плоештију (2009); Друга награда за дизајн зидног календара, Музеј Војводине, Нови Сад
(2007); Judger Award, 8th Annual National Small Print Show, Creede, USA (2008); Друга награда на Осмом Ex Yuконкурсу за графику, Галерија СКЦ; (2014); Друга награда на изложби графике Кармен Арозена у Мадриду у Шпанији (2018); Трећа награда на Бијеналу графике у Чачку (2018); Бронзана игла на Графичком бијеналу сува игла у Ужицу (2019); Друга награда на изложби Мала графика у Новом Саду (2019); Друга награда на изложби Константин Велики у Нишу (2020); Златна игла, Пролећна изложба радова чланова Улус (2021); Друга награда на Изложби Константин Велики у Нишу (2021). Од 2001. године запослен је на Академији умјетности у Бањалуци. Узвање редовног професора изабран је 2015. године.

Изложба је отворена за посетиоце сваког дана до 12. јуна 2023.г. (укључујући и викенде) од 10 до 20 сати.

Добродошли!