Изложба MUTEX
Резиденцијални програм Шуматовачке (AIR - Artist in Residence) је основан 2012. године. Бележи запажен допринос у области међународне сарадње како појединаца, тако и установа и институција из области уметности и уметничког образовања и културе уопште. Кроз активни боравак у Београду, у резиденцијалном апартману у Шуматовачкој, гостујући аутори се упознају са локалном заједницом - професионалном и широм, и имају могућност да се представе кроз разноврсне садржаје: изложбе, радионице, јавне презентације, програм Кафе Педагогија итд.
Од 21. до 27. јула 2014. године, AIR Шуматовачке је домаћин ауторкама из Јапана: Ђунко Сузуки (Junko SUZUKI), Какуко Иши (Kakuko ISHII), Митсуе Ито (Mitsue ITO) и Коко Шимомура (Koko SHIMOMURA). Групном изложбом MUTEX (MU-Мусашино, tex-текстил), која се отвара 22. јула 2014. године у Кући краља Петра I, представљају резултате програма текстила Универзитета уметности Мусашино из Токија (Јапан, Токијо, Мusashino Art University /http://www.musabi.ac.jp/english/). Радови илуструју различите ауторске приступе у обради текстила, од таписерија до инсталација и објеката у простору, кроз теме блиске ауторкама: медитације на тему односа човека И наслеђа - природног и културолошког, које се прожимају и стварају јединствену материјалну целину која одише, одмереношћу и лакоћом поставке.
Истог дана у врту Куће краља Петра Шуматовачка представља амбијенталну инсталацију / објекат добродошлице Светлеће сенке посвећену спајању јапанских и српских традиционалних елемената наслеђа. Инсталација је колективни ауторски рад уметничко-наставног програма Шуматовачке Костим и савремено одевање, који води Борис Чакширан, дипломирани сликар-костимограф, а начиниле су га заједно са предавачем полазнице: Јелена Дамњановић, Неда Милошевић, Маша Миленковић и Исидора Цветковић. Део је пројекта шире едукације у области костима и савременог одевања која се бави контекстом као уметничком формом, то јест објектом као интимним делом субјекта коме се обраћа. Објекти који свелте настали су од фотографија и графика српске и јапанске културе, док у форми представљају елементе одеће.
Компатибилност мисија Универзитета уметности Мусашино и Шуматовачке – Центра за ликовно образовање се огледа у холистичком, интердисциплинарном приступу и сагледавању уметничког образовања као полигона за развој људског духа, односно бригу и активно и одговорно учешће у побољшању квалитета живота индивидуе и заједнице кроз културу и уметност. Обе инстуције, једна из поља кулутуре, која негује уметничко образовање и друга, из поља високог образовања у уметности, имају богату традицију и искуство, што није био пресудан повод за сарадњу ове две куће и земље, које су толико географски удаљене, а тако блиске у својој делатности и мисији.
Универзитет Мусашино, од оснивања (1929. године), поред професионалнеедукације, паралелно негује интердисциплинарни приступ најфинијим стуктурама високог образовања, и улаже у јединку друштва чије савршенство постаје циљна тачка у појединачном и у развоју заједнице. Заступајући став сталне, отворене комуникације, и отварајући платформе за критичко мишљење, студентима се посвећује посебна пажња везано за процесе развијања највиших и најсуптилнијих карактерних структура личности, која је у даљем развоју усмерена ка различитим пољима уметности, са примарним фокусом на визуелним уметностима и дизајну. То је предложак који у свом раду препознаје и негује и Шуматовачка, не само у области визуелних и ликовних уметности већ и уметничке педагогије, и не само на просторима Србије већ, дуги низ година и бивше Југославије.
Пројекат отвара поље за дугорочну сарадњу Шуматовачке са Мусашино универзитетом уметности у Токију, како у циљу јачања професионалне комуникације и сарадње уметника из Србије и Јапана, као и размене искуства у области уметничко-педагошке праксе кроз реализацију јавних презентација,изложби и радионица. Група јапанских уметница учествује ових дана у резиденцијалном програм Шуматовачке, а представљају се од 22. до 27. јула заједничком изложбом ,,Mutex", у Кући краља Петра на Сењаку, у чијем је дворишту бити постављена и амбијентална инсталација - објекат добродошлице посвећен спајању јапанских и српских традиционалних елемената наслеђа.
Уметнице Дјунко Сузуки (Junko Suzuki), Какуко Иши (Kakuko Ishii), Мицуе Ито (Mitsue Ito) и Коко Шимомура (Koko Shimomura) представљају се радовима насталим на програму за текстил Универзитета уметности Мусашино (Musashino Art University / MAU, http://www.musabi.ac.jp/english/) из Токија, на којем раде као професорке.
Радови на изложби Mutex (Мu - Мусашино, теx - текстил) илуструју различите ауторске приступе у обради текстила - од таписерија до инсталација И објеката у простору, кроз теме блиске ауторкама - медитације на тему односа човека и природног и културолошког наслеђа, које се прожимају и стварају јединствену материјалну целину која одише, одмереношћу и лакоћом поставке, саопштила је Шуматовачка.
Мусашино универзитет од оснивања 1929. године негује интердисциплинарни високог образовања. Не нуди само високо образовање, већ заступа став да је неопходно и да су његове најразличитије и најфиније структуре у сталној комуникацији, која је отворена и развија критичко мишљење. Студенти тако развијају и најфиније карактерне структуре своје личности, која је у даљем развоју усмерена ка каријери на различитим пољима развојне уметности, са примарним фокусом на домен визуелних уметности и дизајна.
У дворишту Куће краља Петра Првог је представљена и амбијентална инсталација Светлеће сенке, која је колективни ауторски рад уметничко-наставног програма Шуматовачке за Костим и савремено одевање, који води сликар-костимограф Борис Чакширан, а начиниле су је заједно са предавачем полазнице Јелена Дамњановић, Неда Милошевић, Маша Миленковић и Исидора Цветковић.
Светлеће сенке
Инсталација је део пројекта шире едукације у области костима и савременог одевања која се бави контекстом као уметничком формом, односно објектом као интимним делом субјекта коме се обраћа. Објекти који светле настали су од фотографија и графика српске и јапанске културе, док у форми представљају елементе одеће.
Јапанске уметнице су одржале 23. јула у Шуматовачкој и бесплатну радионицу израде сандала древном јапанском техником обраде текстила сакиори (саки - цепати, ори - ткање).