ВИШЕМЕДИЈСКA УМЕТНОСТ ШУМАТОВАЧКОЈ

Вишемедијска уметност  различитим каналима преношења естетског искуства (реч, слика, гест, звук, знак, предмет, атмосфера ...) креира јединствени интегрални доживљај идеје или намере којом се преноси порука.  Кроз синтезу и односе различитих медија и различитих уметничких дисциплина којима се користи, вишемедијска уметност  као средство изражавања доступна је сваком људском бићу које има способност да опажа, осећа, промишља и делује и није резервисана само за носиоце талента у области одређеног облика уметничког изражавања.

У бити догађаја (EVENT-a) јесте да је то живи медиј,  сама акција се презентује као уметничко дело  чији  је резултат догађај  реализован кроз сарадњу уметника- аутора  и његових  сарадника и техничара који заједно са њим стварају догађај тј. ситуацију, а која се  финално реализује тек кроз  интеракцију са учесницима. У овом случају публика – посетиоци галерије Степениште су могли  и конкретно да делују у пољу интерактивног перформанса, предлажући  имена грађана којима желе да подигну споменик у оквиру једне уметничке акције.

Тема којом Тепавац илуструје вишемедијско креирање дела, јесте изразито хуманистичка и неоренесансна, али и демократска.  Фокус је на  човеку обичном грађанину коме је био посвећен  концептуални споменик на тридесетак секунди. Монументалност свакодневног живота се састоји из малих људских прича  једнако значајаних као што су и велике историјске теме овековечене бројним споменицима. Циљ перформанса Споменик грађанки-грађанину X био је  да да допринос успостављању грађанске културе сећања, која у нашој средини готово да не постоји.

Милан Тепавац Тарин наш је познати вишемедијски уметник који живи и ради у Београду као слободан уметник, који од 1992 г.  повремено ставра и делује и у Паризу.  До сада је излагао на већем броју значајних групних изложби на просторима СФРЈ и Србије, као и на већем броју групних самосталних изложби у  Француској, Енглеској, Шпанији, Мађарској, Немачкој и Данској.

Центар за ликовно образовање познатији као Шуматовачка, основао је Град Београд 1948. године као установу културе од значаја за град Београд и шире.  Уметничко наставни програм у Шуматовачкој похађали су неки од наших најпознатијих уметника. 

Данас  је Центар  реновиран  уз  подршку  Секретаријата  за  културу  Града  Београда  и у њему се одвија преко петнаест различитих наставних дисциплина из   области визуелне уметности, а једина је  установа  културе  у  којој  се  одвија  настава  вишемедијске  уметности. 

Сви  заинтересовани полазници се могу информисати на сајту Шуматовачке www.sumatovacka.rs

Споменик Грађанки – Грађанину X 
представљен је јавности  у галерији Степениште, Шуматовачка 122, 
15. новембра 2011. године 
са почетком  у 19.00 сати.

Аутор: мр Милан Тепавац, магистар вишемедијске уметности. 
Стручна сарадница: Диана Кржанић, умeтничка директорка Студиа извођачких и визуелних уметности  Искорак. 
Перформерманс изводе:  полазнице/и  Студиа извођачких и визуелних уметности  Искорак: Војислав Матић, Кристина Радновић, Никола Заблећански, Марко Панајотовић и  Мања Топаловић. 
Учеснице/и: Јулиана  Борош, кантауторка, Арион Петровски, музичар (удараљке); Тара Тепавац, нараторка, (студенткиња ФПН)  и Романа Бошковић, стручна сарадница Шуматовачке – Центра за ликовно образовање. 
Ауторке текстова у каталогу: мр Весна Богуновић, теоретичарка уметности и медија,  и  Ксенија Маринковић,историчарка уметности;. 
Подршка практиканткиња/ата  који обављају радну праксу у сарадњи са Универзитетом града Београда: Данијела Ранчић,  Милан Аднађ.  Ива Јовић, Биља Радусин и Наталија Кончар. 
Техничка подршка: Предраг  Радованчевић,  дизајнер светла (MAPA BALKON),  Горан  Станковић, Милан Деспотовић, 
Горан Папић и Мирослав Спасић. 

Из каталога: 

30-минутна прича о Споменику Грађанки  и Грађанину X садржи: 
Свест о реалном, о отелотворењу, материји; 
Пред-оком=предочено; 
Полазиште: Извођење, представљање као доказ постојања. Питање појавности знака,  односно његове одсутности; 
Однос према мени/теби/њему/њој истовремено присутном и одложеном, у  текстовима који су испреплетани и у вишеструким, вишезначењским интеродносима; 
Видљиво као одређивање, тј. приказивање нечега или чињење нечега, што је свест о реалном по личном мишљењу; 
Критику модернистичких аутономија уметности и усредсређености на једно чуло – уметност  за једно чуло; 
Апстраховање и деструкцију визуелног  у  ужем смислу; 
Не приказивање, већ стварање догађаја и ситуација; 
Простор за слободан доживљај и асоцијације; 
Фигуру која не упућује на себе саму, већ на разлику, тј. празан простор између значења и носиоца значења; 
Миметички простор скулптуре – фигуре на по двадесет секунди +догађај са уметником и публиком; 
Улогу случаја; 
Предложак:  égalité  у контексту феномена:  Грађанска класа у Србији; 
Артефакт: грађанин, угрожен недостатком економске моћи и привилегија и у отклону од поступака  самоoбмањивања идејом да исте ипак поседује; 
Прекрижавање као мапирање, а не поништавање. Ништа није никада ни присутно ни одсутно, већ  је потентно; 
Трагове и трагове трагова  у култури сећања; 
Споменик на двадесетак секунди  као потврду заслуге за учешће у производњи текстова и значења  у Малим људским причама. 
Фрагментарне наративе, који су само наизглед неутрални... у  стварању, у потрази, у пресавијању, преламању, одсликавању…означитеље које је немогуће забележити  у форми савршених, непобитних идентитета; 
Заводљиве текстове…многобројне; 
Игру… 

Упутство за употребу Споменика: Свака ствар је вредна тачно онолико, колико је ценимо. Наравно, уз услов да је правилно користимо. 

Мр Весна Богуновић 
Теоретичарка  уметности  и  медија

Посебно се захваљујемо на подршци: Студиу извођачких и визуелних уметности  Искорак, МАПИ Балкон –Платформи за развој извођачких уметности, ДАХ театру – Центру за позоришна истраживања,  Средњој  музичкој школи др Војисалв Вучковић  и мр Кочи Огњановићу, магистру сликарства и предавачу Шуматовачке.