Пројекат КОД КУЋЕ, БЕЛЕФ 2011.

Серијом интервенција у простору, конструисан је низ догађаја који мења перцепцију простора и указује на савремене уметничке и едукативне праксе у Шуматовачкој и прошлост виле краља Петра и људи који су у њој живели. 

Користећи  логику позоришта, сценографске праксе и сценског дизајна аутори кроз апликацију интимних садржаја коментаришу друге уметничке дисциплине и хибридно подручје у коме се пресецају визуелне уметности и медији, позориште, архитектура, излагање.  

Асја Васиљев, вајарка и самостална уметница, Марија Васиљев, сликарка и самостална уметница, и деца из креативних радионица Баушумова и Шарени табани представили су рад 'Curiculum vitae'. Рад оживљава једну собу у вили у част сваког детета које је протрчало кроз Краљеву кућу, играло се у дворишту и маштало гледајући с оне стране капије њему наизглед недостижан свет. Такође, у част сваког одраслог човека који се икад у овој кући осетио као дете.

Драгана Лађевац – Бркић, дипломирана дизајнерка сценског костима и водитељка наставе сценског костима у Шуматовачкој, кроз свој рад 'Прошлост' поставља питање ко то говори из нас - да ли је то наше друго 'ја', наше друго лице, треће, разум или прошлост? Временски бачени у садашњицу, у свет коме често не припадамо или у коме се тешко сналазимо, нисмо одавде, из овог времена.

Весна Богуновић, магистарка теорије уметности и медија, директорка Шуматовачке, Ксенија Маринковић,
историчарка уметности, уредница програма Шуматовачке и вишемедијски уметник Влада Аландер
представили су рад 'Срели смо се код краља' који преиспитује границе приватног и јавног простора, односно физичког и виртуелног. Физички – то је простор у коме је у прошлом веку две године живео Краљ.
Виртуелан – то је галеријски, урбани и простор у власништву друштвеног сектора. То је и простор двоструке комуникације – који је јавно означен (тзв, уметнуто место стално пулсирајуће поруке – плакат), јавно се приказује и могуће га је мултиплицирати и читати са позиције корисника веб садржаја и који су три аутора инсталације приватно означили интимним асоцијацијама и емоцијама (перформанс/инсталација 'Срели смо се код Краља').

Видео рад Срели смо се код Краља, можете погледати овде.

 Романа Бошковић представила је рад 'Одмор или Путовање' који је замишљен као просторна интервенција у којој се истражују слике, простори и догађаји из прошлости и њихови међуодноси. Бави се темом и концептом куће (дома), и у том светлу путовања и селидби, тј. кретањем кроз различите просторе, истражујући колико таква искуства утичу на опажање, доживљај и искуство простора, осећај припадања и стварање менталне слике простора.

Вишемедијски уметници Селена Савић, Гордан Савичић, Фил Ламер  приказали су рад 'Диско 3200'. Дискохедрон је светлосна инсталација која се састоји од 32 независно контролисане сијалице. Дискохедрон се понаша као хомогени светлосни организам, просторна анимација која троши 3.2КW струје и побуђује осећај усијања. Елегантно тело лампе је сачињено од 30 једнако распоређених ромбова, који заједно формирају ромбични триконтахедрон. Лампа реагује на звук и електромагнетне таласе у окружењу, мењајући своје расположење и брзину анимације у складу са њим.

Дина Радоман, доктор уметности – сценски дизајн и једна од водитељки радионице Драма у Шуматовачкој, у свом раду 'Ментална пренасељеност' сели ментални простор у физички. Намера је да се визуелним средствима и средствима сценског дизајна створи простор који је представа менталног простора, његове многослoјности, многострукости, заумности. То је простор свеприсутности, мисли, осећања, сећања, слика, одјека и гласова. Овај простор замишљен је као одраз менталног простора ауторке али заправо својом разноликошћу садржаја треба да буде препознатљив за сваког посматрача зато што слично мноштво утисака, осећања, садржаја постоји у свакоме од нас.

.