ГДЕ ГОД ЗАГРЕБЕШ, НАИЂЕШ НА РАНУ СЕЛИ СЕ НА 58. БЕОГРАДСКИ САЈАМ КЊИГА КАО ГОСТУЈУЋИ ПРОГРАМ УДРУЖЕЊА НОМАД И ШТАНДА MARKS & BLEEDS

У ОКВИРУ САРАДЊЕ ШУМАТОВАЧКЕ – ЦЕНТРА ЗА ЛИКОВНО ОБРАЗОВАЊЕ И УДРУЖЕЊА НОМАД*, АУТОРСКА ИЗЛОЖБА ЈЕЛЕНЕ МАРКОВИЋ ГДЕ ГОД ЗАГРЕБЕШ, НАИЂЕШ НА РАНУ / SCRATCH AND YOU WILL FIND A WOUND, ОТВОРЕНА У ПЕТАК 20. ОКТОБРА, У ГАЛЕРИЈИ СТЕПЕНИШТЕ, СЕЛИ СЕ НА 58. БЕОГРАДСКИ САЈАМ КЊИГА КАО ГОСТУЈУЋИ ПРОГРАМ УДРУЖЕЊА НОМАД И ШТАНДА MARKS AND BLEEDS!

ИЗЛОЖБА ЈЕ ОТВОРЕНА ЗА ПОСЕТИОЦЕ ДО 27. ОКТОБРА 2013. ОДНОСНО ДО ЗАВРШЕТКА САЈМА КЊИГА.

 

ПОНАВЉАМО ПОЗИВ ЗА ДАЉЕ УЧЕШЋЕ У ПРОЈЕКТУ 
ГДЕ ГОД ЗАГРЕБЕШ, НАИЂЕШ НА РАНУ 

Шуматовачка позива све уметнике и заинтересоване појединце да И ДАЉЕ учествују  својим радовима  у пројекту и изложби Јелене Марковић Где год загребеш, наиђеш на рану ,

У опсегу отворених тема пројекат се бави самом суштином организације људског живота и поставља питање нашег односа према скоријој историји, еколошким проблемима, религији, социјалним мањинама, односно свим "местима" егзистенције за које можемо рећи да су предмет заборава или немара. Обзиром, да је немар врста пасивног злостављања, циљ пројекта је да постављањем питања "загребе" и открије "ране", те самим тим покрене на активнији и квалитетнији приступ проблемима.

Како је пројекат Где год загребеш, наиђеш на рану у константном процесу надоградње и развоја, у потрази смо за Вашим уметничким решењима којима можете допринети идеји пројекта и отворити активну и креативну комуникацију на постављене проблеме својим песмама, прозом, цртежима, фотографијама и свим осталим формама изражавања, које дозвољавају да буду одштампане или изложене у оригиналу у формату А4.

Кључни појмови, којима се можете водити у реализацији радова су:

гребање  

ране  

ђубре  

запостављање  

немар

заборав  

 Слика 1

Локација: Алексиначки рудник, насеље, Србија

Алексиначки рудник је село чије пропадање прати престанак рада истоименог рудника мрког угља,који је затворен 1990. године. Затварање рудника је уследило годину данa након велике трагедије, када је 91 рудар изгубио живот у окну. Овај некадашњи производни гигант је био извор финансијског опстанка читавог региона, а масовно напуштање насеља је пратило гашење читаве инфраструктуре. Ниједна фирма више не ради, а културни живот насеља је одавно на последњем месту. Алексиначки рудник се сада сматра мртвим насељем, а већинско становништво су Роми и избегла лица.

Слика 2  

Локација: Мостар, Босна и Херцеговина

Према попису у граду Мостару након сукоба, које су задесиле то подручје живи око 50.000 Бошњака, 51.000 Хрвата и 3.600 Срба и 860 "других". У ратном периоду од 1992. до 1995. године Мостар је доживео страховита разарања и девастацију какву град не памти од свог настанка. Многи су град напустили, али трагови оног што се догодило су остали.

Извор података:

http://www.mostar.ba/pochetna.html

 

Слика 3

Локација: Београд, пристаниште, Србија

 

Јелена Марковић је рођена 4. новембра 1977. године у Београду (Србија).

Факултет ликовних уметности у Београду завршила је 2004. године у класи проф. Дарије Качић. Докторске студије вишемедијских уметности је уписала 2008. године при Универзитету уметности у Београду под менторством проф. Чедомира Васића и проф. Владана Радовановића.

Од 2010. године ради на Академији ликовних уметности у Требињу (Босна и Херцеговина), на позицији асистента професора на предмету: Проширени медији.

У досадашњем раду бавила се амбијенталним инсталацијама, укључујући лумино-кинетичке објекте, видео уметношћу, дигиталном анимацијом и перформансом. Њен рад одликује процесуалност, као и ментално корективни приступ као метод уметничког рада, који дозвољава враћање и редефинисање полазне структуре дела. Интересовање за активизам у уметности и политичко-социјалну тематику произилази из комуникационих модела као могућности одржања сопствене микроцелине у ширем окружењу. Оваквим приступом уметница у својим радовима често помера фокус уметничког деловања са оног што је егзистирало на маргини наше перцепције у сам центар интересовања, релативизујући тако класично схватање крајњег продукта уметничког дела. Неосимболистички приступ концепту уметница доноси из искуства у поетском стваралаштву.

*Удружење НОМАД чини више од двадесет издавачких кућа из Србије и региона, универзитетски професори, писци, преводиоци, новинари, глумци, страни и домаћи културни центри, предшколска и школска популација, организације које се баве друштвено корисним радом и сви заинтересовани грађани.

Један од пројеката удружења Номад је и књижара на отвореном, која се налази у центру Београда и сваког дана од јутра до мрака, понудом и разговором о књигама које нису искључиво комерцијалне обогаћују културу и публику нашега града. Као додатни мотив за куповину књига, Номад је у могућности да их понуди по повлашћеним, клупским ценама сваког издавача. Издавачи укључени у пројекат представљају књиге из белетристике, поетска дела, књиге из филозофије, уметничке монографије, есеје, социолошке студије... 

У свакодневном разговору са ауторима и уредницима, заинтересовани могу чути како и зашто је нека књига настала, као и начин на који и сами могу понудити своје радове за објављивање. Сви програми НОМАД- а су бесплатни за посетиоце.

Удружење НОМАД се током неколико летњих месеци, представља и радионицама у отвореном простору, како би се у његов рад укључило што више заинтересованих. Радионице су намењене свима, предшколском узрасту који тек треба да освоји знање читања, школској и факултетској омладини која усваја знања, као и онима којима је књижевност хоби или страст.

НОМАД ће осим директним обраћањем радионицама и књижарском понудом, имати сајт на коме ће моћи да се прати програм активности и извештај са одржаних тога дана, на познатој друштвеној мрежи Twitter,  и директним преносима дешавања на интернету, за све оне који нису у могућности да буду присутни.